Inferno - Den Braun - Priča koja ima dva kraja
"Najmračnija mesta u paklu namenjena su onima koji se drže po strani u vremenima moralne krize".
"Inferno", poslednja knjiga Den Brauna i knjiga koja je skoro dobila i adaptaciju za film. S obzirom da je film izašao prošlog meseca, odlučila sam da napišem svoje viđenje knjige, sa osvrtom na film.
Večita rasprava šta je bolje, knjiga ili film je uvek aktuelna. Iako se nekako čini da ljubitelji knjiga vode u ovom ratu, moramo uzeti u obzir i da su knjiga i film dva potpuno različita medija, pa u skladu sa time i doživljaji se razlikuju.
Mogu slobodno da kažem da je Den Braun jedan od mojih omiljenih pisaca i "Inferno", koji sam poslednji pročitala, nije me razočarao. Jako volim njegov stil pisanja, jer je sve tako vizuelno objašnjeno da imate utisak da ste tamo i da sa njim rešavate misterije i zagonetke. Tera me da razmišljam o simbolici i značenju svega što pročitam i neretko konsultujem i Google za više informacija. To više nije samo puko čitanje več celokupan doživljaj. Da ne pričam o tome što kratka poglavlja prosto mole da pročitam i naredno i tome nikad kraja.
Glavni junak, profesor Robert Langdon budi se u bolnici u Firenci potpuno dezorjentisan i sa nemogućnošću da se seti kako je dospeo tu. Upoznaje doktorku Sijenu Bruks koja ga spašava od pokušaja ubistva i na dalje pomaže oko rešavaja misterije. Langdon pronalazi u sakou bio-kapsulu sa Faradejevim pokazivačem koji emituje slike Danteovog pakla, samo malo izmenjenog, tako da sadrži tragove koji će im pomoći da reše misteriju. Dok oni pokušavaju da odgonetnu kako je Langdon zapao u ovu situaciju juri ih moćna organizacija koja se zove Konzorcijum. Pokušavajući da spasu sebe ali i čovečanstvo od potencijalne biološke katastrofe posetiće 3 evropska grada. Opasnosti su na svakom ćošku, vremena je malo a javlja se i pitanje kome se može verovati.
Pored opisa radnje, ono što mene posebno oduševljava su istorijski detalji koji se provlače kroz knjigu. Lepo je saznati nešto novo o Danteu i venecijskom duždu, tajnom prolazu iznad Ponto Vekija u Firenci ili Aja Sofiji u Istanbulu. Knjiga može poslužiti kao divan vodič ukoliko planirate da posetite Firencu ili Veneciju. Priznaćete da bi bilo jako zanimljivo da posetite sva mesta o kojima ste čitali. Naravno, obavezno ponesite knjigu sa sobom i imaćete osećaj kao da ste u tandemu sa Robertom Langdonom.
Pored opisa radnje, ono što mene posebno oduševljava su istorijski detalji koji se provlače kroz knjigu. Lepo je saznati nešto novo o Danteu i venecijskom duždu, tajnom prolazu iznad Ponto Vekija u Firenci ili Aja Sofiji u Istanbulu. Knjiga može poslužiti kao divan vodič ukoliko planirate da posetite Firencu ili Veneciju. Priznaćete da bi bilo jako zanimljivo da posetite sva mesta o kojima ste čitali. Naravno, obavezno ponesite knjigu sa sobom i imaćete osećaj kao da ste u tandemu sa Robertom Langdonom.
Sličnosti između knjige i filma
Moja prva impresija je da su scene iz filma snimljene kao što su i opisane u knjizi, odnosno identične kao što sam ih i zamislila. S obzirom da kada čitam volim da zamislim opisano, jako me nervira kad u filmu gledam nešto što nema dodirnih tačaka sa onim u knjizi. Razumem sve, i umetničku slobodu režisera i scenarista, i drugačiji doživljaj onoga ko čita ali neke stvari jednostavno ne ide menjati.
No, kada je reč o "Infernu", ja sam stvarno oduševljena kako su scene prenete na platno. Delovalo mi je kao da gledam baš ono što sam i zamislila. Okej, ima dosta sličnosti, samo je kraj totalno promenjen. Takođe su promenili i odnos između glavnih likova. U knjizi se naslućuje neka romansa između Langdona i Sijene, dok je u filmu akcenat stavljen na odnosu iz prošlosti između Langdona i doktorke Sinski.
Da li je tako više odgovaralo producentima ne znam, ali sudeći po komentarima, film nije ispunio očekivanja. Film je previše u akcionom ali ne i u Den Braunovom stilu. Langdon je lik koji rešava misterije i zagonetke, i povezuje sve detalje koristeći prethodno znanje, dok je u filmu predstavljen kao neko ko tačno zna šta radi jer je nekad pročitao nešto negde. Izgubila se ona draž postepenog dolaska do rešenja.
Da li je tako više odgovaralo producentima ne znam, ali sudeći po komentarima, film nije ispunio očekivanja. Film je previše u akcionom ali ne i u Den Braunovom stilu. Langdon je lik koji rešava misterije i zagonetke, i povezuje sve detalje koristeći prethodno znanje, dok je u filmu predstavljen kao neko ko tačno zna šta radi jer je nekad pročitao nešto negde. Izgubila se ona draž postepenog dolaska do rešenja.
Ima dosta sličnosti, ali kraj nije isti?
Kako kraj nije isti, pitamo se.. Eto tako, nije. Ne znam koliko smem da vam otkrivam ukoliko niste pročitali knjigu, ali kraj je potpuno suprotan. Pronašla sam podatak da je kraj izmenjen jer nije bioskopski i nije pogodan ukoliko reše da urade i nastavak filma. Takođe, Den Braun piše i novu knjigu "Poreklo", pa će sa ovim izmenjenim krajem biti lakša adaptacija iste. (Eto lepe vesti za sve nas obožavaoce ovog autora).
Bilo kako bilo, iako film nije ispunio sva očekivanja, knjiga definitivno jeste. Moja je preporuka da, ukoliko niste, obavezno pročitate "Inferno" i sve ostale knjige ovog autora.
Bilo kako bilo, iako film nije ispunio sva očekivanja, knjiga definitivno jeste. Moja je preporuka da, ukoliko niste, obavezno pročitate "Inferno" i sve ostale knjige ovog autora.
O autoru:
Den Braun (1964) je američki pisac fantastičnih trilera koji živi u Novoj Engleskoj. Poznat je po romanu "Da Vinčijev kod" - jedan od najčitanijeh romana svih vremena, kao i knjigama "Anđeli i Demoni", "Izgubljeni simbol", "Inferno" u kojima je Rober Langdon glavni junak. Napisao je i knjige "Tačka prevare" i "Digitalna tvrđava". Kod nas ih je izdao Solaris.
#triler #misterija
.
Коментари
Постави коментар