Dečak od stakla - Donato Karizi

Ne postoje tragovi, već znaci.

Nema zločina, samo anomalija.

A svaka smrt samo je početak.

Nastavak romana "Lovac na duše" i još jedno remek delo italijanskog pisca Donata Karizija - "Dečak od stakla". Za kratko vreme ovaj pisac postao je jedan o mojih omiljenih a njegove romane ne mogu da ispustim iz ruku.

Čini mi se da je "Dečak od stakla" još bolji od prvog dela. Nekako napetiji, sa likovima koji su nam već prirasli srcu i sa neočekivanim obrtima. Karizijevi romani su toliko nepredvidljivi da nemate predstavu šta će se sledeće dogoditi ni kako će se knjiga završiti. Dinamično napisana da ne možete a da ne doživite sve što se dešava. U nekim momentima me je bilo strah da nastavim sa čitanjem, ali u isto vreme sam morala da nastavim. Jedne večeri me je bilo strah da ugasim svetlo pre spavanja jer sam se plašila da me neko gleda od napolju. Eto koliko je dobra knjiga.

Radnja je smeštena u Rimu i prati poznate likove Markusa i Sandru. Sandra se najzad pomirila sa duhovima prošlosti, upustila u novu vezu i čini se da je srećna. Na poslu, gde radi kako forenzički fotograf, susreće se sa novim slučajem i jezivim ubicom koga treba uhvatiti i predati pravdi. Na mestu zločina ponovo sreće Markusa i čini se da i on radi na istom slučaju. Pored toga što pomaže u rešavanju slučaja, možemo videti i Markusovu potragu za svojim identiteom i svojom prošlošću koje se ne seća. Vodeći dve odvojene istrage, policija i Markus dolaze do određenih saznanja ali je zločinac i dalje na slobodi. Niko nije siguran. Čak ni policija. I javlja se problem kome verovati.

Kako se na kraju sve rešava i koje je objašnjenje moraćete sami da pročitate. A verujte mi, priča je odlična a kraj nepredvidiv. Sve je tako dobro razrađeno i puno detalja i ne možete je ispustite iz ruku. 

Knjiga je podeljena na četiri dela: "Dečak od stakla", "Čovek sa glavom vuka", "Mudri psihopata" i "Devojčica od svetlosti". Iako ovo nisu zasebne celine u njima dolazi do novih preokreta i saznanja novih informacija i usmerava istragu u novu stranu.

Tera nas na razmišljanje o religiji i o odnosu dobra i zla. Da li samo Bog može da sudi ili mogu i ljudi u ime Boga? Da li se ljudi prosto rode zli ili se mogu odgajati da čine zlodela? Šta vi mislite?

Provlači se naravno i Vatikan, kao središte svih misterija i teorija zavere, kao i još neke druge zanimljive stvari kako što su načini lečenja...(ali neću vam otkrivati ništa više).

Ono što je drugačije u odnosu na ostale trilere i misterije je što nam Donato likove uvodi postepeno i što na taj način ne možemo da pretpostavimo ko je kriv ili koji je mogući ishod. Doziranjem informacija nas tera da čitamo i zajedno sa likovima istražujemo slučaj i sklapamo delove slagalice. 

"To je Rim. Mesto gde svaka otkrivena istina skriva neku tajnu. I sve skupa je obavijeno legendom. Tako niko ne može stvarno da zna šta se iza čega krije. A sve to da ne bi suviše uznemiravali duše ljudi. Mala i beznačajna bića, nesvesna rata koji se oko njih neprestano vodi u tajnosti."

Nakon "Lovca na duše" i "Dečaka od stakla", krajem 2016. godine izašao je i treći deo ove triologije ali, na žalost, još uvek nije preveden ni na engleski ni na srpski jezik. Možda to bude iznenađenje na sledećem sajmu knjiga kao što je na prethodnom bila Donatoova "Noć mi te uzima", Željno isčekujem nove naslove. A vi?

O autoru:
Donato Karizi (1973) je završio studije prava i kriminologije u Italiji. Prvo se bavio pisanjem komedija za pozorišnu grupu koju je osnovao sa prijateljem. Nakon uspešnih pozorišnih komada i mjuzikala, bavio se i pisanjem scenarija za filmove i TV serije. Svoj prvi triler "Šaptač" je napisao 2009, a zatim slede i "Lovac na duše", "Dečak od stakla", "Vladar iz senke" i "Noć mi te uzima". Sve ove knjige je kod nas preveo Vulkan.

#triler #misterija