уторак, 28. фебруар 2017.

Razum i osećajnost - Džejn Ostin

Prvi u nizu romana engleske spisateljice Džejn Ostin i delo koje se sa pravom smatra klasikom je svakako "Razum i osećajnost". Prva, i za sada jedina njena knjiga, koju sam pročitala i koja mi se jako dopala. Divna ljubavna priča puna neočekivanih obrta.

Oduvek sam volela englesku književnost, gospođice i njihov način života. Kada sam bila mlađa mislila sam da bi bilo jako zanimljivo biti družbenica starijoj gospođi kojoj bih čitala i pravila društvo (uvek sam se lepo slagala sa bakama). Koliko bih samo knjiga pročitala. Svi oni su imali posebnu sobu - biblioteku sa svim tim čudesnim knjigama. A tek učenje od kuće od strane tutora i čitanjem knjiga. Šteta što sam se rodila u pogrešnom veku. 

"Razum i osećajnost" je priča o dve sestre koje su sušta suprotnost jedna drugoj. Starija Lenora predstavlja razum, odmerena je i praktična, dok je mlađa Merijen oličenje osećajnosti. Strastvena je i sve što joj se događa doživljava sa velikom dozom drame. Ima svoju predstavu kako bi prava ljubav trebalo da izgleda od koje ne odstupa i sve ostalo za nju nije ljubav. Kako su im i ličnosti različite, one se različito ponašaju i kada su zaljubljene i kada pate. Borba razuma i osećajnosti se provlači kroz sve njihove postupke i videćemo koje osećanje na kraju preovladava. Svaka od sestara prolazi kroz ljubavno iskušenje i na tom putu se razvija i sazreva.


Džejn Ostin - Razum i osećajnost


U jednom trenutku sam mislila da ni jedna sestra neće imati sreće u ljubavi, ali sam se na kraju prevarila, jer su i razum i osećajnost pobedili i knjiga se baš lepo završila. Ja sam se poistovetila sa Lenorom jer je odmerena i kulturna, uvek zna kako da se postavi u bilo kojoj situaciji i vodi računa o svom i sestrinom ugledu.

Pored odnosa između sestara i njihovih ljubavnih problema, u knjizi se provlače i razlike između bogatih i siromašnijih. Nakon smrti oca, ženski deo porodice Dašvud prestaje da živi kako je navikao i iz velikog domaćinstva se seli u letnjikovac. Iz razgovora gospodina Dašvuda (polu-brata sestara) i njegove žene, primećujemo da je imućnijima teže da se odvoje od novca, kao i koji su njihovi razlozi za to.


"Ali to joj nije bilo dovoljno; jer kada su ljudi rešeni da se vladaju na određeni način i znaju da je to vladanje pogrešno, oni se obično osećaju uveđenima kada se od njih očekuje da se vladaju bolje."


Zanimljivo je da u knjizi svi kukaju kako nemaju para ili imaju mala primanj, a niko ne radi a svi žive otmeno sa slugama, kočijama, priređujući otmene zabave. Kao i to što su smatrali da se neko nečasno obogatio ako je do novca došao trgovinom a ne nasledstvom ili investicijom... Potpuno drugačije razmišljanje od današnjeg.



Kako žene nisu imale mogućnost zarađivanja, sve o čemu su razmišljale je kako da se dobro udaju i time obezbede sebi ugled i kartu za visoko društvo. Pričaju samo o kavaljerima i ko kolika godišnja primanja ima. Svoje dane su provodile u čitanju, slikanju ili bavljenju muzikom, šetnjama i igrankama, druženju. Devojke su bile omiljeno društvo starijih gospođa koje su ih izvodile u društvo, brinule o njihovom ugledu i trudile se da ih bogato zbrinu. Iako takav život deluje malo dosadno i neispunjeno, sviđa mi se jer deluje tako mirno.

Sviđa mi se taj period i zbog lepih haljina, šešira i rukavica, damskog ponašanja i držanja, pisanja pisma i iskazivanja osećanja na drugačiji način nego sada. Zamnimljivo mi je i da su bile pozivane u goste i tamo ostajale i po nekoliko meseci...Nezamislivo je u ovo vreme da odete kod prijatelja i tamo sedite toliko dugo. Ali verovatno da čim su mogli da izdržavaju veliko domaćinstvo sa slugama, da im par prijatelja ne bi bio veliki izdatak. 

Kako mi se knjiga jako dopala jedva čekam da pogledam i film. Planiram da pogledam verziju iz 1995. godine.


O autoru:


Džejn Ostin (1775 - 1817) je engleska spisateljica poznata po romanima "Gordost i predrasude", "Razum i osećajnost",a napisala je romane: "Ema", "Mensfild park", "Pod tuđim uticajem", "Nortangerska opatija" i još neka kraća dela. Svoja dela je objavljivala anonimno i svi njeni romani su ekranizovani, a neki i više puta. Rođena je u Stiventonu pored šestoro braće i sestre, umrla u Vinčesteru- Imala je natprosečno obrazovanje, u odnosu na ono koje su dobijale devojke u to vreme. Život joj je mahom bio dosadan i nikada se nije udavala. Imala je bračnu ponudu, ali je veridbu raskinula jer nije želela da se uda bez ljubavi.